Friday, September 21, 2018

Da li je to blam?

Filed under Kolumne

by Sonja Madžar

Mogu slobodno da priznam da mi je protekli mesec prošao u iščekivanju duple epizodCafe_girle  serije „Sex and The City“ (ili kako je neki zovu – lektire) i da pri tom tvrdim da sam po ko zna koji put sa velikim kezom na licu pažljivo pratila svaki minut. Isto tako ne mogu da kažem da sam sebe i svoje drugarice videla u situacijama sjaja, glamura i dobrih frajera ali ono, makar mi je sto puta laknulo kad vidim da se sranja dešavaju i na filmu.

I tako je moja večernja idila radnim danima trajala sve dok nisam pozvala jednu drugaricu da umesto pića u gradu (čitaj, stvarnom svetu) dođemo do mene i odgledamo dve epizode. Čoveče, dve! Na moj predlog ona je prevrnula očima i odbila me uz komentar „Ne mogu više da gledam tu Keri kako se blamira sa onim njenim frajerom“. Naravno, moja faca je verovatno delovala kao da sam se pretvorila u znak pitanja pa je drugarica istim hladnim tonom pojasnila, da taj Zverka svaki put ispali Keri i ona mu se svaki put vrati i ispadne jadna… Nešto u tom stilu i tim rečnikom mi je objašnjavala.

Hmm…

Ja nikada na taj način nisam razmišljala. Do tada sam mislila da sam optimista i da je to nazovimo blamiranje zapravo njen trud da ostvari ono što svi želimo – veliku ljubav. Kapirala sam da je jedino on jadan kad ispali nju a da je ona sasvim normalno, onda povređena a pošto je njihov prvi susret delovao nekako sudbinski, sasvim je logično da mu se ona i vrati. Mislim, naravno bude tu momenata koji mi se nikako ne sviđaju, ali opet – on je za sve to kriv, zar ne? On je taj koji nije siguran, koji se nećka, hoće pa neće, zeza pa se čak u jednom trenutku i oženi (dobro, i razvede se)! A i onda je nesrećan! Pa sam je kriv, tako je to… Ali onda opet on nju cima. Eto! Iste stvari se dešavaju i ovde (u stvarnom životu) a ja nikad nisam razmišljala o tome da se mi blamiramo. Možda grešim.

Možda se i ja svaki put izblamiram kad pomislim da sam ja OK a da je on džiber jer me je prevario i nastavio svoju nikad-bolju-i-stabilniju vezu sa nekom tamo… Da li je blam kad pomislim da će mi ovaj put uspeti a ispostavi se da je on emotivno sjeban i nije u fazonu vezivanja? Koliko sam visoko na skali blama kad mu priznam da sam zaljubljena u njega a on mi promrmlja da je trenutno u fazi mirenja sa bivšom? Na kojoj sam dubini blama kad ga nazovem jer želim da ga čujem? Ej!

Pa čak i kad ovako javno kažem, meni to opet nije blam.

Ne bih volela da ovo izgleda kao da držim časove morala i pristojnog ponašanja i da se razumemo – i ja se često tešim činjenicom da je samo jedan čovek na svetu bezgrešan ali mene bude sramota kad su u pitanju neke sasvim druge stvari. Na primer, ako kažem da nešto znam pa to (ne)znanje dođe na proveru ili kad ne ispunim neko obećanje jer me je baš mrzelo da to uradim, kad znam sam preterala u nečemu, kad ne stignem na vreme i tako to. Meni je to blam i tada znam da treba da se osećam jadno. A sve to sa frajerima… Pih! Pa to je valjda ono što se zove emotivna zajebancija sve dok ne shvatimo da je baš on taj pravi! Do tada samo isprpbavamo, živimo, stičemo iskustvo, pravimo greške, malo patimo, malo uživamo i pripremamo se valjda za Veliku Priču u kojoj su svi ti događaji opet isti ali kao malo intenzivniji i ozbiljniji.

Kažu da kad sretneš onog pravog da to i osetiš. Ja se nadam da je tako, čisto da nam i to blamiranje lakše padne. Samo se pitam šta ta moja drugarica misli da je lek protiv ženskog blama. Možda potpuno odsustvo iz događaja? Jer tako onda nema mesta ničemu, pa logično ni blamiranju… I ako je sve tako, koja je onda definicija za muški blam? Mislim, da li su gospoda „jači pol“ izuzeti ili se ponekad i oni izbamiraju?

P.S.

Svaka sličnost sa stvarnim događajima i likovima je namerna!

Maca peruvian

Comments

One Response to “Da li je to blam?”
  1. EvilBarbie says:

    Pozdravi drugaricu i poruci joj da je lek protiv zenskog blama – muski blam.Kao i mi, i oni uzivaju da se ” blamiraju” …Citam ovaj tekst i pravim statistiku, koliko njih mi se javilo kad sam bila dobra, kad sam htela da budem samo njihova devojka, jednom sam cak i sudove oprala i SERPU !!!I tako sam se ” blamirala” cekajuci da me ti decaci stave u raspored izmedju stonog fudbala, bivse devojke i druzenja sa komsijom… a opet sa druge strane oni koji me zovu : izvesni mladic koji me je poveo u svoju kancelariju da se igramo sefa i sekretarice ( nije se bas istrosio na namestaj)pa je konferencijski sto u jednom trenutku pukao i ja sam zavrsila na podu preko nesrecnog ljubavnika…umesto orgazma zavrsili smo sa modricama i ja sa pretrpljenom traumom jer par sekundi nije pokazivao znake zivota, ali i posle svega on je zeleo da se druzimo, valjda da vidamo rane hajduckim travama…ili ” blamer” koji me je nagovarao na sex jedno sto puta i kad sam konacno pristala decko od svojih 40+ nije znao da stavi kondom…taj se redovno javlja da me obavesti kako vezba ono sto je zaboravio i kako nisam fer jer cak i djaci imaju popravni u skoli?!?!?

Speak Your Mind

Tell us what you're thinking...
and oh, if you want a pic to show with your comment, go get a gravatar!