Tuesday, February 20, 2018

Iskuliraj glupost – i ovako je glupost

Filed under Kolumne

by Sonja Madžar

Svi oni lepi i prelepi, topli dani rane jeseni (pre dosadnih kiša, leda i ostale depresijeCafe_girl) provela sam uživajući u svakom trenutku. Trudila sam se da budem u skladu sa vremenom pa sam bila raspoloženija neko ikad, sedela u baštama po ceo dan, šetala, družila se… Stvarno je bilo divno. Jedno veče mi je palo na pamet kako bih mogla popiti kafu sa frajerom za koga sam pouzdano znala da se već neko vreme kao diskretno raspitivao i tražio moj broj koji sam bog-zna-zašto ja odbijala da dam. E, a kada sam ja odlučila da kao popustim i rekla drugarici da mu sledeći put da moj broj ona mi je vrlo ozbiljno rekla: „Slušaj, pet puta je tražio broj i ja sam ga iskulirala. Veruj mi, neće više tražiti. Evo tebi njegov broj pa mu ti pošalji neku poruku ili ga zovi“.

Hm… Pa što jes’ – jes’. Ko mi kriv?! OK, uzela sam broj i poslala mu vrlo jednostavan SMS sa pitanjem kada pijemo kafu i naravno nisam se potpisala. On se/me naravno odmah zapita ko to šalje, ja objasnim a on ni manje ni više nego hoće odmah, za pola sata. Čoveče, ovaj je baš od akcije! Ne mogu ja za pola sata, mogu za sat. Njemu sve odgovara. Divota.

Nađemo se, pijemo piće, pričamo, smejemo se… Nema dalje, sve teče. Već unapred sam odlučila da ću prekinuti kafu u dogledno vreme jer dolazi drugarica po mene pa moramo nešto da obavimo. On malo iznenađen ali sve prihvata. Drugarica je stvarno došla po mene i otišle smo kod mene na gajbu da obavimo trač partiju, skener i analizu pređašnje kafe. Čini se da je sve potpuno u redu a tek kada sam skontala da me nije pitao najgluplje pitanje na svetu (koje najavljuje propast): „Koju muziku slušaš?“ onda smo uz smeh u polu-zezanju rekle „To je to – možda je normalan!“.

Pa sad da ne bih puno davila, evo samo ću reći da je sve lepo teklo od početka i da-kucnem-gde-god-treba i dalje to teče i još uvek me nije pitao šta slušam. Nego… Da li je to zbog godina, da li je zbog iskustva sa raznim degenericima, da li je zbog nebrojenih zaletanja pa onda isto tako nebrojenih (i još bržih) izletanja iz svega toga, nemam pojma ali jedno je sigurno – ja sam izgleda naučila da iskuliram povremene muške ispade. Očito je da su oni pomalo izgubljeni u prostoru i vremenu, naravno za razliku od nas. Pa tako na ispad tipa: „Ne znam da li si primetila da ja nisam baš nešto tip koji je za vezivanje i to…“ ja iskuliram i kažem da sam primetila a u sebi zadržim sve ono: „MOLIM?“ i „Kako to misliš? Što me onda zoveš svaki dan? Što se onda viđamo“ Šta ti misliš, ko sam ja BRE?“, i sve sa blagim osmehom. A on neka misli, baš me briga.

I da se razumemo, svi grešimo, svi ponekad lupimo pa ostanemo živi, svi smo nekad uplašeni pa bezveze napravimo ili izgovorimo nešto zbog čega se pokajemo tog istog momenta, bitno je jedino da ona druga strana to shvati i ne pravi „mnogo buke ni oko čega“. Na kraju krajeva, pa ne bi Šekspir pisao o tome!

A to oko ne vezivanja, oko onog da je skapirao da sam suviše dobra za njega, bla, bla, bla… Eno ga, trubi mi iz kola ispred zgrade i čeka me jer večeras idemo na otvaranje nekog kluba!

Ne mora da se veže, skapirala sam!

P.S.

Svaka sličnost sa stvarnim događajima i likovima je namerna!

Maca peruvian

Comments

One Response to “Iskuliraj glupost – i ovako je glupost”
  1. Kristina says:

    Ovakve kolumne definitivno popravljaju raspolozenje! Steta sto nema vise novinara koji ovako dobro i iskreno pisu! A pre svega poucno jer se svasta moze nauciti iz ovakvih tekstova! ;)

Speak Your Mind

Tell us what you're thinking...
and oh, if you want a pic to show with your comment, go get a gravatar!