Tuesday, July 17, 2018

Kategorija nepoželjnih

Filed under Kolumne

by Sonja Madžar

Jedan od najboljih (nažalost, privremenih) lekova za zaceljivanje emotivnih rana i pCafe_girlovreda jeste izlazak sa drugaricama. Nije da nam se baš uvek dešavaju neverovatno uzbudljive i neočekivane situacije ali nije i da se svega toga nismo nagledale i naslušale.

I tako mi odlučimo da za vikend izgledamo najsnajnije što možemo i provedemo se najbolje kako znamo i umemo. Meni se nekim slučajem milion stvari isprečilo do samog odredišta ali sam nekako stigla. Kasnim (znam, grešna sam) i nekako kroz gužvu uspevam da pronađem naš sto. Ohoho! Osim silnih čaša praznih i punih, osim osmeha i prave atmosfere, zapažam i neke frajere oko našeg stola.

I baš tako, filmski mi priđe jedan od njih i kaže: „Jel’ mogu odmah da te poljubim ili hoćeš da ti prvo pružim ruku? Toliko sam čekao da dođeš“. Šok u momentu, priznajem. Pa mislim, nema smisla da se tako ponaša kad se znamo već jedno desetak godina, doduše više iz priče ali smo se tu i tamo viđali. Znam čoveka. Mada se na kraju ispostavilo da je bolje da ga ne znam. Kulturno sam iskulirala taj predlog o poljupcu, sinula kaput i momentalno naručila dupli Jegermeister.

Šta dalje da pričam osim da sam imala filmsko muvanje sve sa njegovim prisećanjima gde i kada smo se sretali a još ako dodam i da je povremeno ubacivao i pogađao kad sam šta imala obučeno, onda mi verovatno mnogi ne bi poverovali. Ali eto… I to se dešava, ponekad. On priča li priča, daje komplimente, predlaže svašta a ja slušam, naručujem piće i smejem se. U trenutku kada je došlo na red da i ja kažem koju i pokušam da se spasim, rekla sam mu: „Frajeru, seva ti ta burma na desnoj ruci“. Sve uz osmeh, naravno.

Ne bih dalje širilila priču o događajima koji su usledili jer oni nisu ni bitni, nisu poenta. Takođe bih preskočila njegove odgovore na moja pitanja zašto mi tada i tada nije prišao, nego baš sada. Izostavila bih i da sam momentalno (još jednom) poverovala u budalaštine. Ipak sam mu rekla da ja te oženjene koji me muvaju i svašta predlažu delim u tri kategorije. Dakle, prva kategorija su oni koji samo muvaju, u drugu spadaju oni koji poštom šalju poklončiće i u treću spadaju oni koji zovu na putovanja (poslovna, razume se). Onda je on vrlo samouvereno rekao da je on četvrta kategorija a kada sam ga pitala da mi objasni jer ne vidim da se maknuo od prve, onda je rekao: „Četvrta kategorija su oni koji se tebi sviđaju“.

Hm…

Gde sam tu ja? Gde smo tu mi koje smo slobodne devojke? Setila sam se rečenice jednog mog bivšeg kad sam ga pitala zašto je sa tom devojkom kada je očigledno da i nije baš najsrećniji i kada je još očiglednije da često izmišlja razloge da me vidi. On je rekao: „Dobro mi je tu gde sam“. I to je esencijalna istina. Njima je dobro tu gde su i sa kim su. E pa, kada im je tako dobro bez mene, onda neka nastave i dalje tako – bez mene! Mislim, ne znam da li ću sa tim stavom ostariti sama sa mačkama i single drugaricama, ne znam ni koliko ću se još puta u životu zajebati, ne znam ni da li ću hteti onog Pravog ako ga ikad sretnem ali znam da se od sada ložim na slobodne frajere!

A ove kategorije zauzetih, stavljam samo u folder sa (ne)prijatnim sećanjima i želim im svu sreću ovog sveta – tu gde su, da se razumemo.

P.S.

Svaka sličnost sa stvarnim događajima i likovima je namerna!

Maca peruvian

Comments

2 Responses to “Kategorija nepoželjnih”
  1. nikola says:

    ovo je napisala Sonja Madzar :-)

  2. Kristina says:

    Sonja Madzar je jedan od najboljih novinara u Srbiji!

Speak Your Mind

Tell us what you're thinking...
and oh, if you want a pic to show with your comment, go get a gravatar!