Monday, August 20, 2018

Koraci od veze do braka = zona sumraka

by Tijana Đuričić

Iskreno, na samu pomisao na vezu koja se naziva ,,ozbiljnom’’, svako normalan bi se osetio uštogljenim, skučenim i  spremnim za  inhalacione aparate. Da li zbog te zastrašujuće reči ozbiljna, zbog manje prijatnih  iskustava bližnjih ili zbog ličnih potreba…ali ovako formulisan oblik druženja navodi nas na jezu i beg. Dobro, možda ne sve nas, ali većinu.

Potrebno nam je neko blisko biće koje će nas razumeti, osetiti, koje će deliti sa nama iskustva ovoga života, koje će nas podržavati ili učiti, ali zašto? Rođeni smo sami i umiremo sami, zašto onda u životu grčevito bežimo od samoće? Da li smo kukavice da se suočimo sa sobom? Da li nam se neki naši delovi ne dopadaju, pa ih radije ne bismo gledali? Da li imamo problem sa uskim poimanjem svoje ličnosti, pa nam je samima dosadno?

Ili smo pak rođeni kao bića koja uživaju u igri, pa je ovo najzakukuljenija verzija više njih?

Ova pitanja su skoro večna i valjda svako od nas ima svoju verziju odgovora ili je u igri već zaboravio da pitanja i postoje…

Drugo pitanje koje golica maštu jeste: Zašto biti u stabilnoj vezi a ne u braku, tj šta će nam duga veza pre braka?

Kako velike borce za slobodu, potpuno nas zabrinjava činjenica da neko želi na duže da se obaveže pre te najčešće poluvekovne dobrovoljne opsade bića-braka. Pretpostavimo da znaš da ćeš najverovatnije jednom u životu poželeti da se skrasiš, imaš porodicu, unučiće….ali zašto bismo to vežbali pre stvarno krajnjeg trenutka?

Neki od nas rođeni sOd veze do brakau skloni stabilnim odnosima, neki se nakon ludovanja u mladosti odluče za taj znamenit korak – ženidbu, udaju; a neki zauvek uživaju u različitim zavođenjima, kratkim avanturama i površnijim muško-ženskim odnosima. Možda nas DNK i karakter opredeljuju, možda naučena ili nasleđena moralnost, a možda jednostavno stupanj duhovnog razvoja.

Zaljubiti se ne znači iskopati oči ili odseći ud, već biti toliko koncentrisan i očaran neverovatnim ,,subjektom’’, koji je u početku uvek zbog nečega jedinstven i najposebniji… benigno i čarobno…A onda… posle godinu dana razotkrivanja shvatiš da ste pred zajedničkim useljenjem, da on ima potpuno uvrnute navike i da obožava da lenstvuje i naređuje (ups!)….Tada nastavljaš farsu, jer do tada nikada nisi iskusila samostalan život u dvoje, jer je to velika avantura a on je i dalje poseban. Nakon pokušaja kuvanja ručka, svakodnevnog izbacivanja otpadaka, skupljanja garderobe po stanu, opsesivne vezanosti za drugove, sport ili posao, prošla je još jedna godina…plaćate račune…planirate letovanje i možda budućnost…a on je neko koga razumeš i nadaš se da će seks biti češći… Da, na moru je bilo idilično, ali on odjednom otkriva svoje interesovanjeza beskrajnim ležanjem ispred TV-a… a i vređa se kada ne pratiš utakmice, porodični ručkovi postaju obavezna navika a ti podsvesno postaješ snajka a ne kandidat… Svi te (osim tebe same) već vide u braku, a ti si se beskrajno smorila između posla i tog muškarca koji se stalno tu nešto mota, pa čak i kada izađete šalje ti tone sms-ova, pita za facebook drugove, saradnike i sve muškarce koji ti priđu u videokrugu od jednog kilometra. I naravno, proverava telefonski račun… Sa svih strana naviru apleli prosidbe a ti bi se rado…zbrisala u neku avanturu ili na neko ostrvo sa palminim lepezama i nasmejanim surferima… Šta sada?

Iz zaljubljenosti, preko upoznavanja, razumevanja i zajedničkog iskustva, veoma si se vezala, stovrila ideju o budućnosti i navikla se toliko da ti nedostaje njegov miris na posteljini kreveta ukoliko ode na vikendno službeno putovanje…

Krajnje nezgodna situacija…

Ili – ili: beži na pusto ostrvo ili  reci „da“ kada te bude zaprosio na najneobičniji i najromantičniji način!

Maca peruvian

Speak Your Mind

Tell us what you're thinking...
and oh, if you want a pic to show with your comment, go get a gravatar!