Tuesday, April 24, 2018

Krvni pritisak- šta je to?!

by TŽJ

Redovnom kontrolom krvnog pritiska mogu da se spreče mnoge komplikacije i bolesti koje hipertenzija uzrokuje. Pre svega moždani udar i infarkt, koji su najčešći uzroci smrti.

Jutarnji krvni pritisak ključan je za predviđanje rizika od infarkta i moždanog udara, tvrde naučnici. Naime, dokazano je da je visoki krvni pritisak jedan od činilaca rizika pomenutih bolesti. Osim prepoznavanja simptoma (glavobolja, umor, mučnine, preterano znojenje) koji se javlja tek sa prvim komplikacijama, bolest može da se otkrije redovnim merenjem. Merenje traje nekoliko minuta a bitno ga je obavaljati ujutru i uveče.

Način života i ishrana uveliko utiču na krvni pritisak. Pušenje, alkohol, masna i slana hrana islaba fizička aktivnost dovode do visokog krvnog pritiska a time i po život opasnih posledica. Potrebno je u jelovnik uneti što više voća, povrća i žitarica, a ribu treba jesti bar dva puta nedeljno. Redovno vežbanje i kretanje, makar to bila i samo šetnja, reguliše nivo pritiska.

Hipertenzija je bolest savremenog doba, a njene komplikacije  –  infarkt i šlog, najčešći su uzroci smrti. Da bi se sprečile bolesti srca i krvnih sudova, pritisak treba da bude ispod 140 sa 90  mmHg, upozoravaju kardiolozi. Hipertenzija je podmukla bolest, koja ne daje tegobe. Kada bolesnik oseti tegobe, one su posledica već nastalih komplikacija. U kombinaciji sa smanjenom fizičkom aktivnošću i povišenim vrednostima holesterola i triglicerida u krvi,  dovodi do bolesti srca i krvnih sudova, koje su obično fatalne.

Kod devet od deset ljudi koji imaju povišen krvni pritisak ne može da se utvrdi uzrok nastanka bolesti. Poznato je da se sklonost ka pojavi hipertenzije može naslediti od roditelja. Ako jedan od roditelja ima povišen krvni pritisak, veći su izgledi da potomak oboli od hipertenzije nego ako oba roditelja imaju normalan krvni pritisak. Čak i ako roditelji nemaju tu vrstu problema , postoji mogućnost, iako ređe, da se oboli od hipertenzije. Okolina takođe ima veliku ulogu u nastanku povišenog pritiska. Na primer, može se smanjiti verovatnoća nastanka hipertenzije ako se telesna masa drži pod kontrolom, ako se održava kondicija, jede zdrava hrana, ograničava unos alkohola. Najčešći simptomi su glavobolja u predelu potiljka, koja je izraženija ujutru, lupanje srca, zamućen vid, zujanje u ušima, krvarenje iz nosa, prisustvo krvi u mokraći, otežano disanje i zamor. Lečenje je od izuzetne važnosti, jer svaka nelečena hipertenzija, čak i kada nema tegoba, vremenom dovodi do oštećenja srca, mozga i bubrega. Lagani oblici hipertenzije leče se uglavnom simptomatski: redukcijom soli u hrani, smanjenjem telesne težine, prestankom pušenja, smanjenjem konzumacije alkohola, naročito žestokih pića. Umereni i teži oblici zahtevaju i tretman lekovima.

S druge strane, mnogi ljudi pate od niskog pritiska, takozvane hipotenzije, kada je sniženi gornji krvni pritisak u vrednostima od 90 do 105 mmHg, sa smetnjama kao što su opšta slabost, smetnje vida, pa sve do kratkorajne nesvestice. S obzirom da vrednosti krvnog pritiska variraju u širokom rasponu, teško je odrediti donju granicu normale, pa se smatra da nizak pritisak koji ne dovodi do simptoma nije prava hipotenzija. Uzroci hronične hipotenzije mogu biti hronični ili endokrini. Lečenje hipotenzije zavisi od toga koji je njen uzrok. Ako je reč o nekoj bolesti, jedino rešenje je da se ona izleči. Bolesnicima se savetuje izbegavanje dugotrajnog ležanja, spavanje na što višem uzglavlju, unošenje što veće količine natrijum-hlorida, kao i umereno bavljenje telesnom aktivnošću.

Maca peruvian

Speak Your Mind

Tell us what you're thinking...
and oh, if you want a pic to show with your comment, go get a gravatar!