trudnica-ultrazvuk

Koji su obavezni pregledi za trudnice

Trudnoća je sama po sebi potpuno prirodno i normalno stanje, ali ono o čemu treba voditi računa jeste kao prvo, redovna poseta lekaru, šta je jedini i pravi način da ovih devet meseci i majka i beba, ostanu zdrave i bezbedne.

Tokom trudnoće, neophodna je redovna prenatalna nega za praćenje zdravlja i dobrobiti majke i bebe. Prenatalna nega obično uključuje redovne preglede kod lekara koji će voditi trudnoću, koji uključuju fizičke preglede, ultrazvučno skeniranje i razne testove kako bi se osigurala zdrava trudnoća.

Trudnoća kulminira porođajem, koji se može desiti prirodnim vaginalnim porođajem ili medicinskim intervencijama kao što je carski rez, u zavisnosti od individualnih okolnosti i preporuka lekara.

Važno je napomenuti da je svaka trudnoća jedinstvena, a iskustva se mogu razlikovati od žene do žene.

Pregledi za trudnice

Trudnice se obično tokom trudnoće podvrgavaju nekim obaveznim pregledima i testovima da bi pratile svoje zdravlje i zdravlje bebe, i upravo su ti pregledi neophodni za rano otkrivanje eventualnih komplikacija i za obezbeđivanje zdrave trudnoće.

Učestalost prenatalnih pregleda kod lekara može da varira u zavisnosti od zdravlja pojedinca, toka trudnoće i bilo kojih specifičnih okolnosti.

Uobičajeno, tokom prvog i drugog tromesečja, trudnicama se savetuje da idu na prenatalne preglede otprilike jednom u četiri nedelje. Ove posete omogućavaju lekaru da prati tok trudnoće, obavi neophodne testove i skrininge i da se pozabavi svim pitanjima ili nedoumicama koje žena može imati.

Kako se termin bliži, u trećem tromesečju, učestalost prenatalnih pregleda može se povećati. Mnogi lekari preporučuju zakazivanje termina svake dve do četiri nedelje tokom ove faze. Oko 36. nedelje trudnoće, učestalost poseta se može povećati na nedeljne preglede do porođaja.

Redovni prenatalni pregledi pružaju mogućnost lekaru da prati zdravlje i majke i bebe, otkrije sve potencijalne probleme i pruži neophodne smernice i podršku tokom celog puta trudnoće. Za trudnice je od suštinskog značaja da dođu na zakazani ginekološki pregled kako bi osigurale zdravu trudnoću.

Inicijalna prenatalna poseta

Ovo je prva poseta lekaru nakon potvrde trudnoće. Tokom ove posete uzima se kompletna medicinska istorija i vrši se fizički pregled kako bi se utvrdila osnova za trudnoću.

Ovaj prvi pregled, koji je možda i najduži od svih ostalih koji čekaju trudnice, namenjen je pre svega potvrđivanju trudnoće.

Pozitivan kućni test na trudnoću jeste validan test trudnoće, ali taj test vam ne govori da li je sve u redu sa plodom i da li je trudnoća vitalna. To je obično test koji žene kupe u apoteci, i on može da pokaže i pozitivan rezultat i u slučaju vanmaterične trudnoće, pa je zato prvi pregled kod lekara  najviše merodavan u potvrđivanju da je trudnoća na dobrom putu.

Ukoliko vam je to prva trudnoća, ili ste već ranije bili trudni, ali niste ranije imali problematične trudnoće, ili nemate neko specifično zdravstveno stanje, lekar će vam zakazati pregled tek u 8. nedelji trudnoće, kada će vam i uraditi prvi ultrazvučni pregled. Prvi UZ pregled omogućava lekaru da utvrdi da je trudnoća vitalna, da li je eventualno višeplodna, moći će da utvrdi starost ploda i odredi datum porođaja.

Na kraju, lekar će vam reći kada sledeći put da dođete na pregled i kako da se za njega pripremite. Ovo će najverovatnije biti detaljan ultrazvučni pregled praćen Dabl testom, koji se obično radi u 12. nedelji trudnoće. Detaljan ultrazvučni pregled podrazumeva detaljan pregled ploda. Pregleda se stanje i položaj placente, srce bebe, meri se ukupna dužina fetusa, nosna kost, vratna brazda, morfološke karakteristike ploda i ostali pokazatelji koji mogu da ukažu na hromozomske anomalije ploda. Dabl test iz krvi trudnice i detaljan ultrazvučni pregled zajedno mogu detektovati 90% svih naslednih bolesti.

U zavisnosti od toga kakvi su rezultati testa i drugih okolnosti vezanih za trudnoću, lekar može preporučiti dodatna testiranja i analize, kao što su tripl test i amniocenteza.

Testovi krvi: Krvni testovi se rade kako bi se procenili različiti aspekti zdravlja majke i pregledali stanja kao što su anemija, krvna grupa, Rh faktor i polno prenosive infekcije.

Testovi urina: Rutinski testovi urina se rade radi provere bilo kakvih znakova infekcije urinarnog trakta, problema sa bubrezima ili gestacionog dijabetesa.

Ultrazvučni pregledi: Ultrazvučni pregledi se sprovode u različitim fazama trudnoće da bi se pratio razvoj fetusa, proverile bilo kakve abnormalnosti, odredio termin porođaja i procenila placenta i amnionska tečnost.

Genetski skrining testovi: Genetski skrining testovi mogu biti ponuđeni da bi se procenio rizik od određenih genetskih stanja ili urođenih mana kao što je Daunov sindrom. Ovi testovi mogu uključivati neinvazivno prenatalno testiranje i skrining seruma majke.

Test za skrining glukoze: Ovaj test procenjuje nivo šećera u krvi majke i pomaže u dijagnostici gestacionog dijabetesa, stanja koje se može razviti tokom trudnoće.

Skrining streptokoka grupe B (GBS): GBS je uobičajena bakterija koja može izazvati infekcije kod novorođenčadi. Tokom trudnoće može se uzeti vaginalni i rektalni bris da bi se proverila kolonizacija GBS.

Specifične preporuke mogu se razlikovati u zavisnosti od pojedinačnih okolnosti i medicinske istorije. Trudnice treba da se konsultuju sa svojim lekarom kako bi odredile najprikladnije i neophodne preglede za njihovu trudnoću.

Redovni prenatalni pregledi pružaju mogućnost lekaru da prati zdravlje i majke i bebe, otkrije sve potencijalne probleme i pruži neophodne smernice i podršku tokom celog puta trudnoće. Za trudnice je od suštinskog značaja da prisustvuju zakazanim terminima kako bi osigurale zdravu trudnoću.

Neke od najvećih zdravstvenih opasnosti za trudnice

Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), neke od najvećih zdravstvenih opasnosti za trudnice uključuju:

Preeklampsija i eklampsija: Ovo su stanja koja uključuju visok krvni pritisak, kao i oštećenje organa kao što su jetra i bubrezi. Mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija i za majku i za bebu, kao što su napadi, abrupcija placente i prevremeni porođaj.

Gestacijski dijabetes (trudnički dijabetes): Žene koje razviju dijabetes tokom trudnoće su u opasnosti da imaju velike bebe, što može dovesti do problema tokom porođaja i povećane šanse da im je potreban carski rez. Oni su takođe izloženi riziku od razvoja dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.

Prevremeni porođaj: Ovo je kada se beba rodi pre 37. nedelje trudnoće, što može dovesti do niza zdravstvenih problema za bebu, uključujući otežano disanje, kašnjenje u razvoju i probleme sa vidom i sluhom. Žene koje imaju određena zdravstvena stanja, kao što je visok krvni pritisak, ili koje puše ili koriste zabranjene droge, imaju povećan rizik od prevremenog porođaja.

Infekcije: Trudnice su pod povećanim rizikom od nekih infekcija, kao što su infekcije urinarnog trakta i polno prenosive infekcije, koje mogu dovesti do komplikacija i za majku i za bebu. Određene infekcije, kao što su Zika virus i COVID-19, mogu biti posebno opasne tokom trudnoće.

Problemi sa mentalnim zdravljem: Žene mogu biti podložnije problemima mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksioznost tokom trudnoće. Ova pitanja mogu imati negativne efekte na zdravlje i majke i bebe.

Za trudnice je važno da se dobro brinu o sebi i dobiju odgovarajuću prenatalnu negu kako bi sprečile i upravljale ovim zdravstvenim rizicima.